Evo mene napokon.... nakon duuuugo vremena... hihi :P
ne znam koliko je prošlo od zadnjeg posat, ali znam da je puno....
i mnogo se toga dogodilo i promjenilo....
dada
jedina dobra stvar je ta da IMAM DEČAK!!!! 
i
to kojeg!!!! napokon se i meni posrićilo malo.... 2 mjeseca smo skupa.... jbte patak ne mogu virovat....
momak je stariji od mene godinu dana.... pre pre dobar je... svako jutro kad se probudim dočeka me poruka za dobro jutro, svaku večer prije spavanja za laku noć.....
pazi na sitnice i to mi se masu sviđa.... nisam mu samo broj ili neka obaveza....
imamo dosta toga zajedničkog, a valjda nas je i to povezalo....
ne mogu bez njega ni sekunde.... ovisan sam.... 
šta još....
pa, hm... ove godine sam i maturantica.... za nevirovati..... ja još sebe smatram ditetom... kad se samo sitim kakve me sad čekaju odluke.... užas!!!!
ma neću o tome uopće sada razmišljat....
na eskurziji nisam bila..... duuuuuga priča... sada mi je ža.....
a nema veze..... 
eto to vam je ukratko za sada..... idem spavat... jedva stojim na nogama.....
evo me... =)
hvala Bogu, gotova je i ova školska godina... je da ima još idući tjedan, ali meni je već sve zaključeno tako da san gotova.... ma nisan se nešto baš i umorila, ali ono, lito je ipak lito....
dolaze Dado i Tina, i Tomica.... počinjem radit idući tjedan, pa praksa.... kupanje.... hehe
jedva čekam....
mislila sam da mi je prošlo lito bilo najbolje, ali kad malo bolje pogledam šta me čeka ovog lita, ne bi baš rekla.... ŽIVA LUDNICA!!!!! 
evo, već od prošle sride imam vježbe za bobie... je da mi je previše dosadno jer samo stojim i gledam ove nove, ali mi je ipak drago šta je i to počelo... od prošlog lita ostala je skoro cila stara ekipa... Proso nam je otiša, masu mi je ža.... koji je to lik....
Sutra bi tribali ići na cestu ako bude sve u redu... otvaramo sezonu.... napokon više....
valjda ste pročitali da sam tribala proć sa 5, ali ipak nisam... ma nema veze... više sam nego zadovoljna sa 4... s obzirom da nisam ništa radila cilu godinu....
evo ovako mi izgledaju ocjene:
Hrvatski - 4
Matematika - 3 (zadnji me test zajeba 
)
Povijest - 2
OPP - 5
Praktična - 5
Politika - 4
Statistika - 4
Knjigovodstvo - 3
Talijanski - 4
Engleski - 3
Njemački - 3
Geografija - 4
Računalstvo - 4
Vjeronauk - 4
Tjelesni - 5
ludilo brale!!!! kažu da je treći najteži razred, a prošla sam ga bolje nego prvi i drugi.... heh, uvik u mene nešto naopako... cccccc, a šta ćeš....
u razredu nam za sada niko ne pada godinu, jedino ako ne prođu popravne... a jbga.... mogu bit zahvalna šta nemam takvih problema... stvarno sam sritna....
eto, to bi bilo za sada sve od mene....
držim vam svima fige da sve prođete i da ne padnete godinu!!!!!
pozzz & kissy
.....
Ola!
Jbte vruće li je.... ne može se živit... cilo popodne visin nad onom knjigom i samo molin Boga da više završi ova škola.....
danas nam došla prof iz hrvatskog i kaže da nam je sutra zadnji sat... i svakome kazala šta triba odgovarat... iman lektiru i realizam.... a naučila sam.. valjda....
i još san morala knjigovodstvo....
evo ova 2 zadnja dana uvatilo me neko dobro raspoloženje.... stvarno ne znam koji mi je vrag....
neka, neka.... vidin ja da mi je lakše kad san dobre volje... LOL
pucaju me neki filmovi, kao npr: jučer san se tila šišat, ali samo malo.... i došla Maria do mene, uzela škarice i šiša ona.... vičen ja :" Nemoj puno, nemoj puno..." kada je ona pogledala u kadu i vidila pustu kosu, usrala se.... ali nije mi uopće puno skratila.... jedva se vidi.... i tako sam dobila osobnu frizerku.... hehe
i puno sam opuštenija..... to mi je masu drago.....
evo baš mi stara sprema palačinke... mogli ste svratit....
hehe
e da, u subotu popodne bio je požar vamo u Omišu.... i kanaderi su gasili.... kako smo se Maria i ja bile sasvim slučajno našle na plaži, snimile smo kanader kako kupi vodu.... jbte proša je točno poviše nas, samo nekoliko metara.... koji osjećaj....
evo vam video, valjda se nešto vidi.... pre dobro!!!!!!
... ovo je moj video....
.... a ovo je od nekog lika....
ajme ovi nacionalni.... IMAM DEČKA ZA KOJEG NE ZNAM.... hahahha, a baze!!!!!
taman san došla doma.... nisam stala cili dan....
jutros sam se digla u 6 ipo za nacionalne..... divota....
ajme razočarala sam se.... jbte mislila sam da znam matematiku, ali kad sam išla riješit ispit vidila sam da neman pojma..... ne mogu virovat, van sebe sam.... svi mi govore da sam glupa šta se uopće brinem oko toga, ali pogodilo me.....
posli nacionalnih bila sam na piću u 3M-a.... bilo je pre dobro.... Toni je radio.... ajme jesan krepavala od smija.... skroz je lud..... bili smo od 9 ipo do 11 tamo.... hehe
i danas sam otvorila sezonu kupanja.... napokon više..... MORE JE SAVRŠENO!!!!!!! u početku je malo hladno, ali kad se smočiš..... bile smo Dada, Nana, Dio i ja.... kako sam ja malo tamnije puti, cilo sam vrime slušala kako one kukaju da su bile ka sir.... i prvi sam put u životu pocrvenila..... inaće pocrnim odma, ali ove godine nije tako..... a nema veze....
nisam vam rekla novost.... IMAM DEČKA ZA KOJEG NE ZNAM..... hahhahaha
ajme jesan danas blokala.... po školi se priča da sam sa ovin jednim likom..... a sa njim otišla samo jedanput na piće..... a šta neće sve izmislit.... hahaha....
ma budale, idu mi na živce.... nek se uvate svojih problema, a ne seru okolo....
hahahahhahaha
Idemo dalje... =)
dobar dan!!!! kako ste...?....
evo ja sam super nakon ovog tjedna.... zahvaljujući Marii, Marijani i Davorki...
možda je bolje da su se neke stvari dogodile.... u početku nisam mogla virovati, ali evo napokon je sve sleglo i masu san bolje.... a mislim ko ne bi bio bolje uz ove moje tuke.... hehehe
jučer me Maria proglasila senilnom.... lol .... ja ne znam šta je njoj.... i neki me dan pravila ludom... čak sam se malo zamislila... hihi
cccccccc
jučer sam cili dan učila matematiku i statistiku... i uspila sam shvatit....
baš me zanimalo sa koliko ću proć i ako ovako ostavin, bez da šta učim do kraja godine, prolazim sa 4.... a iman i velike šanse da prođem sa 5, samo ako malo upren.... i oću...
jbte, ne mogu virovati.... ova zadnja godina mi je bila najbolja i najlipša u životu.... sad ne znam je li razlog tome šta sam možda odrasla i shavtila neke stvari ili je možda nešto drugo.....
masu sam se uozbiljila i počela cijenit stvari....
baš mi je drago zbog toga, jer vidim da mi je sada puuuuuno lakše.....
rekla sam sama sebi da sada neću razmišljat o ljubavi i svemu vezano
uz to..... bar dok ne završi škola.... a onda šta bude.... ma trenutno ne želim nikoga kraj sebe, jer znam da ću opet nakon nekoga vrimena patit......
vidit ćemo šta će bit ovo lito.....
jučer sam baš pričala sa kumom i opet smo došli na temu faksa.... sad su me svi polako počeli ispitivati šta ću dalje.... dosadili su mi.....
ne znam ni sama, a još mi i oni stvaraju pritisak..... svako ima svoju priču....
a kuma je najpametnija.... kaže da bi mi bilo najbolje nastavit turizam, jer već imam predznanje..... i već sam upoznata sa tim poslom, tako da.....
evo opet me počela bolit glava od ove teme.... hehe
idući nam tjedan nacionalni.... loool .....
aj jedva čekam.... ispočetka sam se bojala, ali sada me baš boli neka stvar.... glavno da neman ja nastave, a kakvi će rezultati bit nije mi važno.....
eto....
to vam je sada sve od mene....
papa svima!!!!!!
Državno u Zatonu...
ola... evo da vam se javim nakon duuuugo vrimena....
nisam imala baš neku inspirejšen pa mi se nije dalo pisat gluposti....
svašta se dogodilo u zadnja 3 tjedna... ne znam od kud da počnem....
mislim da je ipak najvažnije državno iz Crvenog Križa u Zatonu.... bilo je ovaj vikend....
15. smo u državi.....
znamo da smo mogli bolje, ali nije nas to previše pogodilo kao neke....
mi smo se došli zabavit i jesmo!!!!
kako je bilo dobro..... !!!!!!!!!!!!!!
mislim, ipak je to Zaton.... Raj na zemlji.... 
najjači je bio naš Franc (Frane) koji je samo valja baze.... jebote mogli smo roman napisat.... a car je.... Jozo se sprijateljio sa cilim kampom
.... nema ko ga nije zna... ka i inače...
Pepe i Milena su živile za subotu navečer, da se mogu nalit... i Brzi isto.....
Ja sam vidila Srkya....
ma ne triban vam ništa pričat..... prava smo ekipa i niko nam ne može ništa.... DREAM TEAM!!!!
baš smo se danas Pepe i ja dogovarali kako bi mogli na kraju iduće godine skupit ekipu i ponovno otić tamo..... znam da i oćemo....
bili smo u 8. razredu na eskurziji tamo i uvik smo govorili da ćemo se vratit kad završimo školu, po mogućnosti sa dečkom..... čini se da smo se vratili i prije nego šta smo planirali...
eto, gotovo je i to....
sada se moram uvatit knjige i nadoknadit sve propušteno.... ništa mi ne visi, tako da mi je odma lakše.... neću se morat lomit ka na polugodištu......
ne znam sa koliko ću proći, ali nadam se sa 4 kao i do sada....
uspila sam danas riješit knjigovodstvo, pa mi je kamen sa srca..... sada sam mirna....
sutra je maturantima zadnji dan.... blago im se....
ne mogu virovat da iduće godine sam maturant.... kako je vrime brzo proletilo....
već bi polako tribala počet mislit di ću dalje, jer znam ja sebe.... sve u zadnji tren pa ću kasnije žaliti.....
mislin se bili na policijsku akademiju u Zagreb ili nastavila ovaj turizam.... bilo me čak i uvatilo da upišem pravo, ali nisam sigurna kako bi ja to završila.....
a ugl mislim se maknit odavde.... što dalje to bolje.....
prošlu nedilju, točnije 11. 5. bila je i Marii krizma.... kako je bilo suuuuper....
vidila sma i Tona- mariin rođak, nakon 2-3 godine... lik je pre lud.... prominija se dosta.....
Tomy me cilo vrime zajebava da sam Shorty.... a šta ću....
i tak....
sve u svemu, pre ludo!!!!!!
hm... šta je još bilo....
a ne mogu se sitit..... valjda sam sve napisala....
aj onda, do sljedećeg posta!!!!
kissy
Even heaven is hell without you!
Ma ja ću poludit....
opet me boli... a šta ima da me bolilo... tjedan dana..... heh
ponovo imam temperaturu, stomak neću ni spominjat, glava mi puca i još me grlo boli i užasno kašljem....
ja ne mogu virovati.... uopće ne znam od čega mi je.... možda sam od koga pokupila....
ma, moran ja u ponedjeljak vadit krv da ja vidin šta mi je....
ajme mora mi ovo proć do Zatona.... rekla sam da ću ići taman imala temperaturu 40.... neće me ništa spriječit.... nema šanse.....
eno boli mi i Anitu, Darinku, Davorku... jedino je Marijana zdrava.... bogme nas je dobro uvatilo....
hm, baš se pitan od koga je sve krenilo.......
lipo san mogla uživat ova 3 dana.... a sada moram ležat....
ma nema veze... sad ću se uvatit knjige.....
moran knjigovodstvo naučit, jer dobijem li 1 padam... a onda se mogu oprostit sa bobiima ovo lito i sa eskurzijom..... nadam se da ću uspit sredit sve na vrime.... jedino mi je to kritično....
i moram se uvatit malo Crveni Križ učit... sve san zaboravila.....
If my heart had a face, it would be smiling!!!!!
danas nisam išla do Radmanovih, ka svi ostali...
bila sam u Dugom Ratu rodici na krizmi.... ajme bilo je pre dobro...
prvo sam mislila da će biti bezveze, ali ispalo je sve suuuper....
Marijana i Davorka su mi slale poruke da je njima super u Radmanovima kako bi bila ljubomorna... hehe, koje tuke... ali nisu uspile....
ajme noge me bole... nisam navikla bit u štiklicama.... zadnji sam ih put obukla kad smo bili u Rijeci u 12. misec.....
jedva sam čekala doć doma i skinit ih....
rodica mi je baš bila smišna.... nisam očekivala da će se onako sredit.... bila je savršena!!!!
a mislim je li mi rodica... hahaha
jedino šta mi se nije svidilo je to šta su se puštale samo cajke..... heh, a šta ćeš....
zato je kasnije tetak donio harmoniku i samo je tako diga atmosferu..... koja ludnica!!!! a ipak stare su pisme najbolje....
evo me sada sidim za komp. i slušam napokon nešto normalno... baš svira Kiss me od Avril..... odma se sitin nekoga.... 
u zadnje sam vrime sritna....
i nekako sam zadovoljna jer napokon sve ide kako triba....
prominila sam se masuuuu ..... ne mogu virovat....
počela sam cijeniti neke stvari....
a baš se pitam tko je zato zaslužan....
Anita i ja.... MEGO i NEDO.... hihi =)
u Petak nismo imali zadnja 3 sata.... lipo ja i Anita uzele digitalni i do La vida Loce....
ajme kako nam je bilo super.... prva liga..
evo, pa se uvjerite sami....
.... Mego i Nedo....
... čak smo i naletili na punoglavce... jebote, otkad to nisan vidila....
...eto, koju ja priju iman.... ona bi mene u more dok ja ne gledan.....
ccccccc
... malo sunčanja... triban pocrnit do Zatona... hehe
... koja glumica.... joj... hahaha
e i na kraju jedna pjesmica.... Anita ju je iskopala... a savršena je....
VIVO PER LEI....
nisam sigurna kako glasi prijevod, ali kolkio me talijanski služi ja mislim ŽIVIM ZA NJU....
a pisma je pre dobra!!!!!
Ljubav je kada ne želiš zaspati jer je stvarnost ljepša od tvojih snova.
Pretraživajući malo danas net naletila sam na jednu priču... naslov je OPORUKA....
baš me je zanimalo o čemu se radi i kada sam pročitala kraj suze su mi došle na oci.....
znam da ima puno za čitat, ali morala sam ovo stavit....
pa evo:
Nakon više ni sam ne znam kojeg lista papira kojeg sam zgužvao, poderao, te potom spalio u plamenu njene starinske peći, shvatio sam da više zaista nije bitno kako ću ovo započeti, i kako završiti. Ništa više nije važno.
Ispijam čašu slatkog crvenog vina kojeg sam donio za posebnu prigodu, kao što je ova trebala biti. Posebna prigoda, zaista. Ovo je trebala biti samo još jedna klišeizirana romantična večer na njenom balkonu, uz neke sitne grickalice i ovo vino, pod vedrim zvjezdanim nebom... tralala, kako bi to neki nastavili, izgovarajući čudesne formule od kojih bi ženske naprosto svršavale. Normalno da sam i ja znao takvo što pričati, ta ja sam ipak muško, a muško je uvijek onaj koji se više trudi oko ženske, i zato sam to morao znati.
Ružu sam iz viđenja poznavao već jako dugo. Malen je ovo gradić, i na neki način svi svakog poznaju. Ako ništa drugo, onda si navikao na ista lica koja svaki dan srećeš na ulici. Tako sam ja nju poznavao do prije tri mjeseca. Primjećivao sam ju, divio se njenoj prirodnoj ljepoti koja nikad nije tražila šminku ili bilo što drugo; i baš zato što je bila tako prelijepa, nisam se previše nadao da bi ona mogla uočiti nekog kao što sam ja.
No, jednim slučajem smo se susreli u knjižnici, te počeli razmjenjivati mišljenja, i to je bio način na koji sam ju upoznao. Ubrzo smo počeli izlaziti na kavu, znali smo šetati po gradu satima, ili jednostavno sjediti u parku na klupi i razgovarati o svemu i svačemu.
Kako smo se upoznali, počeli smo si povjeravati stvari koje inače o nama nitko nije znao. Time smo se samo još više zbližili. Između nas je planula strasna ljubav. Mogao sam vidjeti da me voli, u njenom pogledu, vidio sam cvijet istog imena kao što je njeno. Nikad nisam bio sretniji u životu, jer sam konačno imao nekog kraj sebe da bude tu kad se osjećam usamljeno.
I ona je meni pričala svoje priče, kako je vrlo rijetko sretala ljude koji je nisu pokušali iskoristiti na neki način, govorila mi je da je, već s četrnaest godina imala problema s dečkima koji su ju htjeli samo u krevetu. Kako se ona počela emotivno otvarati prema meni, shvatio sam koliko je Ruža lijepa i krhka iznutra, koliko je emotivno profinjena, i zato sam zaista ponekad mislio da nitko na ovom svijetu nije dostojan nje.
Jedne sam večeri, sjedio kod kuće, dobro utopljen u dvije deke, gledao neki jeftini ljubić. Nisam ja to zapravo ni gledao, ali bio je to dobar način da se ispere mozak. Najednom sam čuo neku buku koja je dolazila sa ulice kroz moj balkon. Imam stan koji gleda djelomice na sam centar-korzo grada, slavna pidžama, kako su ljudi nazivali moju zgradu.
Polako sam se došuljao do vrata balkona, i tiho, prateći sjenu, približio se ogradi da bih bolje gledao što se zbiva. Dolje su bili mladić i djevojka, sa svojih, možda, najviše šesnaest godina. Svađali su se. Prepirali oko nečeg, što bi inače ljudi nazivali osobnim stvarima, no sad je cijeli centar orio kako su se derali. Djevojka se rasplakala. Mladić ju je uhvatio za zapešća obje ruke, sad je gledajući ju u oči, smrtno ozbiljan, rekao: "Mo'š ti bit dobra koka i sve, ali ak’ mi nećeš dat' onda ću nać nekog tko 'oće! Šta ćeš mi ti? Već smo mjesec dana ovako! Kad će nešto već bit'? Koliko moram čekat' da dobijem malo?" Djevojka je jecala u suzama, jedva dolazeći do daha, u isto vrijeme ga moleći da ju ne napusti, da ga voli, ali da ne može to učiniti za njega.
Eto, znači, sve što je on želio je seks, čisti tjelesni doživljaj za jednu noć, a on to nije dobio, zato što se djevojka zaljubila, i očekivala je nešto mnogo više od njega. Sad je to sve propalo. Primjećivao sam kako je dečko spuštao svoje ruke po njezinom tijelu gdje ne treba, a kad bi ga ona spriječila, postajao je još ljući. Shvatio sam. Ona ga je voljela, ali on ju je samo želio iskoristiti.
Vrativši se u svoju sobu, počeo sam intenzivno razmišljati o tome što sam sad na neki način i sam doživio. Shvatio sam koliki sam ja sretnik što imam prekrasnu djevojku koja me voli, koju ja volim, bio sam sretan što imam nekog s kim sam mogao razmjenjivati mišljenja. Prelijepa pametna djevojka koja je samo petnaest minuta hoda odavde, apsolventica logike i sociologije, a ja, profesor engleskog i njemačkog, honorarni novinar, čisto da platim račune za stan. Na neki način smo se našli, rekli bi, dvoje mladih intelektualaca u ovom surovom svijetu. Možda je to i bio razlog zašto smo si toliko odgovarali, ne znam, ali ovo je bila prilika za sretan život, koju sam, možda rano (neki bi rekli) odlučio prihvatiti.
Shvatio sam da ja imam obavezu i dužnost, nastojati biti dobar s Ružom gdje god i kako god mogu, zarekao sam se da ću se truditi iz dna svoje duše.
Ubrzo mi je misao uletjela u glavu: ja ću paziti na nju, i vjerujem da bi i njoj i meni, ili nama zajedno život bio lijep, ali što ako se njoj dogodi nešto na što ja ne mogu utjecati? Što ako ju netko povrijedi? Što ako ju netko povrijedi dok mene slučajno nema? Dok je ona negdje vani? Da, mogao bih se osvetiti toj osobi, mogao bih vratiti istom mjerom, ali agresija za sobom povlači drugu agresiju, i bilo bi plitko i primitivno postati druga karika u tom lancu. Morao sam ju na neki način zaštititi, ali što tu mogu ja? Ovaj svijet je opasan za sve, ali za nekog tako krhkog i nježnog kao što je Ruža, svijet je i više nego opasan. Morao sam nešto poduzeti, zbog nje, zbog nas.
U taj tren sam shvatio da svijet pun prijetnji i opasnosti nije svijet za nas, da nema koristi od života koji se svodi na životinjsku nagonsku borbu za preživljavanje i dominaciju.
Ovaj svijet nije bio dostojan Ruže.
Ja sam ovdje, iako nebitan, uvijek s njom i za njom, gdje god ona pošla.
I tako me ona prije desetak sati pozvala da joj se pridružim u provođenju večeri u njenom stanu. Bila je to dobra ideja, kupiti bocu Rose-a, vrlo dobrog vina, berba 1997. Dao sam više novaca za tu bocu, ali ništa nije bilo preskupo za nju.
Njen stan, skromno ali vrlo ukusno uređenih četrdeset kvadrata, na petom katu. Njen poveći usječeni balkon gledao je na cijelo naselje u kojem je živjela. Poprilično veliko područje s planski postavljenim cestama i ulicama. Podsjećalo je malo na ona idilična američka predgrađa s velikim drvenim kućama, gustim travnjacima i cvijećem pred ulazom. Nažalost, to je izgledalo samo odozgo, s njenog balkona, ali istina je bila, da je svaka ta kuća, svako malo domaćinstvo, imalo svoju priču, svoje mračne tajne, i upravo zbog tih malih mračnih tajni, ja sam se bojao za Ružu, bojao sam se da ju ne upropaste.
Pozvonio sam i ona mi je otvorila gotovo odmah, kao da je stajala iza vrata i osluškivala kad ću se ja pojaviti. Bila je odjevena u svoju crvenu kućnu trenirku sa dvije bijele crte koje su se spuštale niz bokove nogavica skroz do kraja. Na sebi je imala bijelu usku majicu kratkih rukava, a kestenjasta ravna kosa joj se spuštala skroz preko ramena do sredine leđa. Poljubila me za pozdrav.
Unutra je bilo zamračeno, osim svjetla ekrana kompjutora i televizora, još je samo malo svijetla dopiralo iz peći koja je grijala ove jesenje dane. Imala je starinsku peć, originalno na drva, ali je prije nekoliko godina u nju ugrađen plinski plamenik, i tako je, ona, unatoč velikim kovanim vratima i staklenom površinom kroz koju bi se trebali vidjeti komadi drveta, grijala na plin.
Pokazala mi je hrpu grickalica koje je kupila za ovu priliku, a ja sam pokazao vino. Iznenadila se kad je vidjela što sam kupio. Nakon što mi je pokazala neke nove stvari na svom kompjutoru, pogasili smo svjetla i utišali sve što je pravilo ikakav zvuk. Sjela je na balkon i dozivala mene, a ja sam bio zauzet otvaranjem boce u mraku.
Brzo sam ubacio cijelu bočicu izmrvljenih tableta koje sam u međuvremenu kupio u bocu i promiješao staklenim štapićem koji se tamo našao. Ponio sam i čaše.
Sjedili smo i razgovarali o nama. Kovali planove. Ispričao sam joj što sam doživio neku večer. Popila je oko dvije čaše vina, kad je rekla da joj se vrti i da želi odmah leći. Uzeo sam ju u ruke i odnio na kauč u dnevnu sobu. Jednom sam ju rukom prigrlio, a drugom ju držao za ruku, govoreći da će sve biti u redu, da samo diše duboko. Poslušala me je, i čvrsto stisnula moju ruku, trudeći se disati, što je, doduše i uspijevala, ali joj se toliko vrtilo u glavi i bilo joj muka, da se grčila od boli. Na njenom čelu je brzo probio hladan znoj Gledala me je ravno u oči, pogledom punim ljubavi, punim suza, od boli, upitala me je što joj se događa. Rekao sam joj da se ne brine, da će sve biti u redu. Kad joj stisak više nije imao snage, izvukao sam ruku, i pokrio ju, utoplio. Da se ne prehladi
Sada sjedim, ispijam drugu polovinu druge čaše istog vina. Možda sam više navikao na alkohol, pa će mi možda biti potrebna i treća čaša. Završavam ovaj tekst na listu njene bilježnice, pišem s njenim najdražim perom. Policija će uskoro stići, nazvao sam ju prije koju minutu. Sad ću uskoro prekinuti s pisanjem, da bih legao i pridružio se svojoj dragoj. Poljubit ću ju za laku noć, kao što sam uvijek i radio: u čelo, a zatim, u usne, nježno. Ovaj svijet nije vrijedan takve ljepote kao što je ona svojim duhom, umom i tijelom bila. Moja Ruža i ja... zajedno... u vječnosti,
zauvijek.
znam da mi je tek 17 godina, ali mislim da sam se stvarno zaljubila....
znam da još ne mogu znati šta znači riječ ljubav, ali zahvaljujući NJEMU, čini mi se da sam shvatila... i nije mi žao... 
je da ima puuuno prepreka za nas dvoje, ali vrijeme će pokazati svoje....
vjerujem da je malo sudbina umiješala prste u sve ovo.... jer sve ovo ne može biti slučajnost....
... još ja doma.... hehehe
ola!
evo još ja bolujem.... hahahaha
je moš mislit.... bolje mi je i tribala sam jutros u školu, ali kako mi niko nije javio da je test iz matematike, ostadoh ja još danas doma...
jesan đavlija!!!!!
danas sam nešto dobre volje, za razliku od jučer....
jutros od 8 sati već svira muzika, probudila sam sestru i brata.... poludili na mene....
ajmeeee, rodici mi u idući četvrtak krizma.... 1. 5....
pa da čovik ne bi poludija..... a jbga, šta ću.....
e i evo slika sa županijskog natjecanja crvenog križa... uspila sam doć do jedne.. kad nabavim ostale, obavezno ih stavljam!!!!
iz svega lošeg izađe i nešto dobro... hehe... =)
u zadnje vrime neman baš nešto inspirejšen, a to se i vidi.....
mogla bi ja i ovaj vrag ugasit.....
od četvrtka me boli... imala sam temperaturu, užasne grčeve, svu sam snagu izgubila......
jučer mi je bilo bolje... bila sam malo prođirala po omišu i navečer sam otišla sa rodicom na piće....
nije bilo razloga da danas ne idem u školu.... ali jutros opet ista stvar......
bila sam samo prva 3 sata u školi .....
i onda sam došla doma i ravno u doktora.... i naravno opet sam priležala virus na nogama i došla kad je sve gotovo.....
kako ništa nisam jela od četvrtka, jer me je bilo strah da me ne bi uvatili bolovi u trbuhu, a bili su užasni, tako me je tio stavit na infuziju....
ali kako mi je danas već maloooo bolje, reka je da ako sutra ne bude promjena da mu se javim i da ću onda na infuziju....
cilo popodne grickan one štapiće i pijem čaj.... a gladna sam.....
dobro od svega ovog je šta sam izgubila par kila.... ko bog....
taman mi je tribalo....
svaki dan san se mislila i govorila od sutra ću ja na dijetu.... a taj sutra u mene nikako da dođe....
ovo me spasilo.....
hehe
još 25 dana do Zatona.... ajme majko jedva čekam.....
Skate Rules!!!!!
Čitajući sinoć OK dobila sam inspiraciju za idući post.....
pa da počnem....
naslov sam za sebe govori sve.....
Već 50-tih i 60-tih godina surferi ( Blaženi bili!!!! ) su u Kaliforniji došli na super ideju: uzeli su daske za surfanje i na njih su montirali kotače s rola kako bi na suhom mogli uvježbavati surf-pokrete. 70-tih je godina u Americi, točnije u Kaliforniji, nastao pravi bum skateboardinga kao sporta, a pojavile su se i prve skate-kompanije: Sims, Gordon & Smith....
-70-tih su godina u Kaliforniji najbolji skejteri imali status rock-zvijezda, zarađivali stotine tisuća dolara i družili se s hollywoodskom kremom.
-U Americi ima više od 6 milijuna skejtera i polovica njih živi u Kaliforniji... ( ajme, šta bar nisu u Omišu... šmrc!!!! )
-Tony Hawk prvi je napravio trik 900 --> okret od dva i pol kruga na half pipeu - rampi od pola kruga!
-Alan Gelfand izmislio je najpopularniji i jedan od osnovnih trikova, OLLIE (1978.), kada je imao samo 14 godina!
Tony Hawk je živa sk8 legenda! Čarobnjak na dasci, tvorac brojnih trikova, od superprpblematičnog je klinca napornim i upornim treniranjem postao jedno od najvećih imena u skate-svijetu....
Danas postoji desetak videoigrica s Tonyem u glavnoj ulozi... i igrice su savršene.... kad su meni dobre, onda znate koja je ura....
ma skejteri su zakooon..... njihov stil oblačenja je pre savršen..... skejte, široke gaće, majice 10 brojeva veće.... ludilo!!!!!
a da ne spominjem skateove..... cilj mi je kupit jedan..... ali stat će na zidu sobe, da ne bi ja hodala sa polomljenim nogama......
obožavam skejte.... što luđe to bolje.... nosim VANS skejte... pre dobre su....
-ove su kao moje, samo šta je priko mojih bijela crta sa crnim kockicama..... pre jebeno!!!!
eto je sve o tome....
suta mi je sestri državno natjecanje iz violine.... evo baš je otišla.....
malo je ruka nešto boli, ali nadam se da će uspit!!!!
Miš moj mali!!!!!
"...u mislima si mojim tako živ...."
Spava mi se. Ova me škola ubila... da bar ima šta zanimljiva.... heh... sad bi ja na praznike.... hahaha
danas su Pepe, Nana, Darinka, Ana, Anđela, Anita i Davorka igrale odbojku za prvenstvo škole.... a izgubile su.... a bolje da ne komentiram.... mislin, igrale su 3 puta bolje od ovih gimnazijalaca, ali jbga... srića nije bila na njihovoj strani.... neke su se i naljutile.....
Petra je bila najluđa, izgubili set, a ona krepaje od smija....
njoj je dovoljna pobjeda iz Crvenog Križa... kako bi ona rekla: " Dovoljno jedanput tjedno..."
a lude su skroz.....
za mene sport nije...
jučer sam igrala sa njim odbojku na tjelesnom i samo san se tako ocrnila.... nikad više... cila mi je dvorana varila u facu.....
ma ne pogađa to mene.... ajde bar su se pošteno svi nasmijali.... jesam i ja na svoj račun....
sutra su nam nacionalni iz hrvatskog....to je najveća glupost.... ja ne znam šta oni misle...
ajde hrvatski je lako, ali engleski.... još sam uzela nižu razinu.... ali opet, ko će mi napisat esej....
a valjda ću se izvuć nekako...
volila bi da bude neka tema raspravljačkog tipa....
to mi je najdraže, jer volim filozofirat... hahaha
ma neću se uopće pripremat... mislila sam sada nešto malo pročitat sadržaje lektire, ali nema šanse.... toliko luda nisam.....
i još moramo bit u školi u 7 i po.... jedva se dignem i ovako kad je škola u 8.....
ma, budala do budale.......
PRVI SMO!!!!!!!!!!! idemo na DRŽAVNO u Zaton..... jebote, još ne mogu virovat da smo uspili!!!!!!!!!!! "...čvrsti smo ka stina, dragi Bog nas štiti, tukli su nas vitri i nevere od rata, al slomili nisu granu od hrvata...!"
već se iz naslova vidi sve.... hehe
uspili smo maknit Hvarane i prvi put idemo na državno.......
a zaslužili smo.... stvarno.....
nismo imali doktore i sami smo vježbali.... i zahvaljujući velikom uloženom trudu i velikoj želji i volji IDEMO DALJE!!!!!
prvo smo pisali testove.... ono, ja mislin da smo ih dobro napisali... ma znam da jesmo... ipak su tu bili Jozo i Brzović najveći štreberi... hahaha, ma zezam se ja..... dobri smo bili svi.....
za teren smo izvukli broj 7 i bili smo zadnji.... ŠEĆER NA KRAJU!!!!!
koliko smo tribali čekat.... ali isplatilo se....
na prvom radilištu smo bili najbolji..... falili smo gluposti... al opet smo bili bolji od ostalih.....
bilo nam je još ostala reanimacija, tj. umjetno disanje....
i to smo prošli..... reka nam je sudac sa tog radilišta da smo daleko najbolji na reanimaciji i da možemo odma u Solferino.... priskočit državno..... da se od nas može naučit i da radimo bolje čak i od doktora..... i još je reka da triba sa nama na televiziju....
tako da smo ih sve iznenadili....
kako su emocije radile... isuse, tribalo nas je vidit.....
ma super smo mi...!!!!
sada nam je još ostalo državno.... tu nam je konkurencija velika..... ali se nadamo da ćemo uspit... ako ne 1. misto, onda bar 2. i 3..... ma ne triba nam ništa..... već smo uspili.....
i eto.....
jutros sam se digla i gledan u strop i mislim se je li jučer ono sve bio san......
ali čini se da nije......
stvarno smo uspili!!!!
WE ARE THE CHAMPIONS!!!!!!!
NA OMIŠKOJ STINI!!!!!!
e, da i ekipa Rijeke je pobijedila.... tako da i njima čestitam.....
hehe
Srky, vidimo se u Zatonu....!!!!
